Flag Counter
Parodontopatija

Gingiviti, parodontopatije, recesije

Gingivit ili upala desni ili upala zubnog mesa je oboljenje koje možemo u potpunosti da izlečimo.

Zubno meso više nije bledoroze boje i čvrsto prijanja uz zub, već postaje nabubrelo, crveno, mekano i krvari na dodir. Pojavljuje se i neprijatan miris.

Glavni uzrok je dentalni plak – ljigava, beličasta masa koja ostaje zalepljena na prelazu zuba u meso. Nastaje od ostataka hrane i pljuvačke, u prvih par dana je mekan i možemo da ga uklonimo četkicom, a nakon toga minerali iz pljuvačke ga očvrsnu i dolazi sledeći sloj. Ono što plak čini opasnim to je velika količina bakterija koja ga naseli i tu zapravo nastaju problemi. Bakterije i njeni toksični produkti utiču prvo na okolne desni, izazivaju upalu što pacijent može da vidi. Promenjena je veličina zubnog mesa, ivice više nisu oštre i blede, postaju mekane, sjajne, javlja se crvena kontura na tkivu, može da boli ali pre ćete osetiti napetost i strano telo između zuba. Krvari prilikom pranja, čak u težim slučajevim i spontano (pacijenti imaju osećaj ukusa krvi). Ako se javite u ovoj fazi,  simptomi upale dosta brzo prolaze i to bez posledica. Potrebno je:

  •  Ukloniti pigmentacije, meke i čvrste naslage tj. kamenac

  • promeniti tehniku pranja dovoljno gustom četkicom i naučiti pravilnu upotrebu zubnog konca (edukaciju prolazimo zajedno)
  •  upotreba određenih pomoćnih dezinfekcionih sredstava
  • Ultrazvučnom tehnikom dentalni plak i kamenac se skidaju. Nakon toga se površine obavezno poliraju. Na rapavim površinama se mnogo više taloži plak i kamenac.

Ako ne preduzmete ove korake, sledeća faza je da infekcija prodre dublje i bakterije počnu da deluju na okolnu kost i vlakna koja je povezuju sa zubom (periodontalna).

Dentalni plak je glavni uzrok, ali postoji niz faktora koji pogoršavaju dejstvo bakterija:

  •  nekontrolisana šećerna bolest
  •  promenjeni hormonski status – trudnoća, pubertet
  •  nepravilni raspored zuba što dovodi do otežanog čišćenja
  •  loše odrađene plombe koje ulaze u gingivu
  •  protetski mostovi  gde nije ostavljen prostor za adekvatno čišćenje ili rubovi iritiraju zubno meso
  •  korišćenje određenih lekova uključujući fenitoin, neke pilule za kontracepciju... 

Parodontopatija

je oboljenje koje zahvata potporni aparat zuba – gingivu i alveolarnu kost.

Bez obzira na reklame i Internet, pacijenti malo znaju o simptomima i lečenju oboljenja koga zovu tihim ubicom zuba. Očekuju da vide napredovanje infekcije, ali u tome i jeste problem sa dijagnostikovanjem jer se nekad prvi simtomi pokažu kad je došlo do komplikacija. Nažalost, često i stomatolozi ne prepoznaju oboljenje ili ne ukažu pacijentu na problem, pa on izgubi puno vremena do prave terapije.

Ona nastaje kad se upala desni ne izleči već bakterije prodiru dublje u kost. Vlakna koja povezuju zub i kost se uništavaju, čime nastaje parodontalni đep. Pacijenti često misle da kad desni krvare obavezno imaju i parodontopatiju, ili dođu sa zubom koji je ogoljen do pola korena i iznenade se kad čuju da imaju parodontalni đep. Zato služe redovne kontrole i uklanjanje naslaga dva puta godišnje.

Simptomi koje može da uoči pacijent su:

  •  promenjena boja zubnog mesa oko i između dva zuba
  •  zapadanje hrane između dva zuba i neprijatan miris koji ostaje na zubnom koncu ili prstu kad se taj deo izmasira
  •  krvarenje pri pranju zuba (nije obavezno)
  •  vidno se pomera gingiva ka korenu zuba tj. ogoljava se, uočavaju se tamni prostori između zuba i sve više hrane ulazi, sve je manje zubne kosti
  •  osećaj trnjenja i stranog tela između zuba – otečena zubna papila
  • kad se čisti između zuba to je prijatna bol koja popušta prisutnu napetost – nastaje od upale zubne papile
  •  zub počinje više ili manje da se klati – nedostatak kosti
  •  zubi se razmiču i prostor između se povećava – nedostatak kosti i loš zagrižaj
  •  otok i bol oko korena zuba jer je nastao parodontalni apsces...

Kad se postavi dijagnoza parodontopatije, a za to je pored kliničkog pregleda parodontalnom sondom potreban rendgen snimak pojedinačan ili ortopan (da bi se imao uvid u kost oko svih zuba vilice), pristupa se planu lečenja.

Lečenje uvek počinje od klasičnog načinja koji podrazumava uklanjanje plaka, kamenca i konkremenata, što znači naslaga iznad i ispod nivoa gingive. To se obavlja ultrazvukom sa posebnim parodontalnim nastavcima, ručno stomatološkim kiretama. Ovaj tretman se ponavlja na par dana ili radi segmentarno sve dok se desni ne smire, poprime svoj oblik i boju. Nije dovoljno ukloniti naslage u jednoj seansi, jer se tek na kontroli, kad se gingiva smiri, vide eventualni zaostali parčići.

U cilju smanjenja bakterija i sprečavanju prodora tokom rada, koriste se razna dezinfekciona sredstva, laser terapija za sterilizaciju džepova i antibiotska terapija određene doze i trajanja.

Ne smete uzimati antibiotik zato šro ste čuli da Vaš komšija ili prijatelj to radi, jer možete ozbiljno ugroziti svoje zdravlje, a promašiti željeni efekat.

Po završetku kauzalne-uzročne terapije i smirivanju simptoma donosi se odluka o parodontalnoj hirurškoj terapiji i nadoknadi izgubljene kosti.

Postoji veliki broj zamena za kost na našem tržištu, kao i membrana  koje čuvaju granulat dok se nova kost stvara. Metoda je pouzdana i sa decenijskim istorijatom. Pacijentima je ponekad problem da prihvate neophodnost hirurške intervencije kao i visoku cenu ovakvih materijala.

Ako pacijent ima parodontološki problematične zube, a treba da radi krunu ili most, uvek se prvo radi hirurški deo pa za dva meseca protetika.

Često nam dolaze pacijenti nakon postavljanja skupocenog protetskog rada sa jakim crvenilom, otocima gingive, bolovima oko korena zuba, jer je na upaljene desni i nelečenu parodontopatiju, postavljen fiksni rad.

Jednom parodontopatija – uvek parodontopatija

Tačno je da nema definitivnog izlečenja, ali nakon pravilne obrade parodontalnih džepova, parodontalne hirurgije I PODVLAČIM redovnih kontrola, prvo na tri meseca, a zatim zauvek na šest, možemo da kažemo da je parodontopatija pod kontrolom i da smo maksimalno predupredili dalje propadanje kosti i mekog tkiva.

 

Recesije

Pacijenti  najčešće misle za ovu promenu da je parodontopatija i da će ubrzo da izgube zub. Recesije imaju drugačiji uzrok, to je urođen nedostatak i istanjenost  dela alveolarne kosti sa prednje ili sa unutrašnje strane zuba. Taj nedostatak je u prvo vreme prekriven zubnim mesom koje se najčešće zbog ribajuće tehnike pranja zuba povlači  za postojećim nivoom kosti. Tome još doprinosi i jaka vuča. Javlja se obično simetrično, a veoma često i na više zuba u obe vilice.

 

Pacijenti:

  • vide da zub postaje navodno duži, zapravo počinje da se vidi koren
  • osete bol na hladno u  toku pranja; dodir zubnom četkicom je bolan pa se veoma često izbegava pranje tog dela zuba što pogoršava problem zbog delovanja većeg broja bakterija
  • Terapija se sastoji u smirivanju upale i hirurgiji mekog tkiva, koja podrazumeva uklanjanje nepotrebno niskog pripojaja mukoznog tkiva i prekrivanje korena. Postoji više različitih hirurških rešavanja problema i novih materijala koji se u toku rada koriste.